Pas koji je sklon nekom ponašanju, npr. lajanje, je, ili to naučio, ili je na to utjecala genetska predispozicija.
Genetska predispozicija
Svaki pas kojeg imamo, ima određene genetske predispozicije, a njegova pasmina, pa čak i uzgoj će odrediti koje su to. Npr. belgijaneri – vole grist, vole igračke, izrazito su reaktivni prema stimulansima – to su njegove genetske predispozicije.
Nije takav zato što smo mi pojačavali ili kažnjavali neka ponašanje – jednostavno je takav pas.
Greška koju ljudi rade, ili bolje reći pogrešna pretpostavka je to, da ljudi vide 2-3 mjeseca starog štenca i misle – to je to, takav će biti moj pas. Ali, apsolutno ne.
Kako pas stari i raste – sve više i više njegovih genetskih predispozicija dolazi do izražaja. Ljudi znaju reći; pa bio je super do nekih 6-7 mjeseci i onda se promijenio. Ili, do druge godine je bio jako dobar a sad se tuče s drugim psima.
Pod pretpostavkom da mi nismo nešto krivo napravili – to je genetska predispozicija došla do izražaja. Npr. Cane corso, ili neki drugi pas čuvar. Možda su bili jako dobri i socijalni prema drugim psima i ljudima, ali kako su ostarjeli postaju manje tolerantni prema strancima – i to je genetska predispozicija.
Naučeno ponašanje
Ovo je isto jako bitno jer, nisu svi psi koje imamo ili treniramo štenci. Tj. ne treniramo ih odmalena. Na primjer, možemo udomiti starijeg psa.
E sad, genetska predispozicija i naučeno ponašanje su na neki način u istoj kategoriji.
Na primjer – recimo da imamo psa koji je jako sumnjičav prema strancima (neki čuvar, nije bitno). Mlad je, ima godinu dana – i vidi ljude koji ga čine nervoznim. Ne zna zašto ali jednostavno mu je neugodno. I s tom genetskom predispozicijom se počne nositi tako da počne lajati. A pošto je sad već fizički velik – ljudi kad ga vide – će se maknut.
I pas će biti – OHO, dok mi je neugodno, ako lajem – ljudi će se maknut. I eto, imamo naučeno ponašanje.
Još jedan primjer – psi u stilu PITA, bullya, ili kako god ih hoćemo zvati. Oni su skloni imati tu osobinu da se jako uzbude. Generalno su odlični kad su smireni, ali kad se uzbude, a uzbude se jako brzo – postanu jako intenzivni. I upravo tad se najčešće događaju tučnjave ili agresije između pasa. Sve počne od igre. Psi se igraju, ovaj postane jako uzbuđen i u nekom trenutku počne „eksperimentirati“ s agresijom.
I reakcija koju dobije od toga je za njega toliko zadovoljavajuća da se počne formirati taj začaran krug. Pas se uzbudi -> postaje agresivan, uzbudi se -> agresija. I opet, pod pretpostavkom da mi nismo nešto krivo napravili, to je njegova genetska predispozicija – koja je sad naučeno ponašanje.
